„БЈЕСОВИ НИСУ МОДА!“

…како то сами Бјесови кажу о себи.

У башти Дома омладине  Панчево наступиће један од најинтригантнијих бендова са ових простора.

Група је од самог почетка привукла пажњу необичном поставом са два певача, брижљиво осмишљеним наступима, препознатљивим и личним текстовима, као и музичком подлогом у оквирима  grunge  музичког рок правца, чији су природни део, и генерацијски и идејно, тих раних деведесетих били и српски Бјесови. Постава се углавном мењала према потребама и замислима двојца који је групу и основао: Зорана Маринковића и Горана Марића . Први велики успех групе је победа на Гитаријади у Чачку 1990. године, а затим је 1993. уследила победа на 27. зајечарској гитаријади, и у наредних пар година мноштво концерата и велика медијска пажња усмерена на овај бенд. Бјесови су до данас издали шест албума, а највећи успех групе је био други по реду (безимени) албум. На првом албуму „У освит задњег дана“ успешно су , кроз постпубертетски бунт, изразили сопствену жудњу за оваплоћењем у уметности, а кроз њу и у животу уопште. Друго је издање сведочило њихово разочарање наметнутим а лошим устројством за сваког човека у било којем времену и на било којем меридијану наше планете. Трећи је албум Бјесова радосно ускликнуо: “ ИМА БОГА;ОН ЗАИСТА ПОСТОЈИ И ЊЕГОВО ДРУГО ИМЕ ЈЕ ЉУБАВ ! “ и све је од тог тренутка добило смисао. Једино што им се тада чинило бесмисленим је била идеја да Бјесови и даље постоје. 1997. године, после изласка албума „Све што видим и све што знам“ Зоран и Горан распуштају групу. Од 2000. године Бјесови поново постоје у нешто другачијој постави и са једним певачем, Зораном Маринковићем, гуруом и вођом бенда. 2001. године, Бјесови издају лајв албум “На живо“ на којем кроз“The best of“ шетњу дотадашњим опусом бенда „обнављају градиво“ да би са две од три последње, а нове песме („Чекам дан“ и „Kиша“), потврдили исправност духовног и егзистенцијалног концепта са албума „Све што видим и све што знам“ , а песмом „Чак и да могу“ изразили нужност потребе за благом корекцијом смера у ком су кренули да би он и практично профункционисао. Пето издање Бјесова је мултимедијални диск са видео снимком концерта Бјесова из београдског KСТ-а од 31.05.2003. уз пратећи садржај у виду текстова песама, фотографија са концерта, плаката концерта, интервјуа из тог времена… Снимање и штампање овог издања, Бјесови су сами финансирали, а касније, одштампаних 1000примерака бесплатно поделили фановима и новинарима. На овом издању групе, у склопу мултимедије налазисе и омот у дигиталном облику у одличној резолуцији, тако да га свако, пошто себи пререже диск, може и одштампати. Све ово је битно јер открива Бјесове у једном другом светлу које има јак социјално морални, па и политички карактер. Избећи официјелне српске издаваче који ионако ништа не ураде за групе које издају, уземљи која јесте мајка, али мајка чедоморка која је у контејнер са ђубретом после порођаја одбацила не само Бјесове него и све остале своје рок бендове. После три године лутања у потрази за одговарајућим издавачем за своје нове, снимљене још 2005. године, песме, Зоран Маринковић испред Бјесова у јануару 2009. постиже договор са Огњеном Узелцем, новим директором ПГП РТС-а, и шести по реду албум групе, на тржишту се појављује у априлу 2009. године. Kроз све песме и спотове са овог „дуплог албума“ („Боље Ти“ обухвата ЦД са девет песама и ДВД са спотовима за исте песме) Бјесови додају финалну сентенцу свом „опусу“ померајући, што је јако презентно у новим текстовима, целу ствар око односа са Богом са нивоа страхопоштовања на ниво чисте љубави. А да се поштовање и љубав за Њега може једино доказати остварењем кроз њега, тј. кроз човека, показују, наравно, саме песме, али и нови спотови Бјесова. Песме кроз хроничну и болну запитаност у вези достојности сопственог одговора на дар живљења; а спотови кроз опор визуелни контекст који немилосрдно, у сваком тренутку, и од бенда и од Зорана, као главног аутора музике, текстова и спотова, тражи реалну потврду за сваку одсвирану ноту, за сваку отпевану реч. Чињеница да Бјесови зраче не само у оквиру рокенрола него и на разне друге стране и то веома јако, је разлог да и дан данас, после скоро 20 година постојања, имају бројну публику састављену од људи између себе врло различитих, али које повезује највеће питање које себи било ко од нас може поставити – питање сврхе човечијег постојања.

З. Маринковић и Р. Томић (17.05.2006 – 22.03.2009)