Loading Догађаји
  • Овај догађај је прошао.

Сви Догађаји

FreeDom: Деца лоших музичара

30. августа @ 23:00 - 31. августа @ 01:00 | Бесплатан

Група је почела са радом 1988. године, а основали су је гитариста Јова Јовић,певач Александар Сиљановски Сиља, саксофониста Владан Миљковић Миље, бубњар ЗоранМиливојевић   Микац,   басиста   Зоран   Живковић   и   трубачи   Ђорђе   Анђелић   Kића   и   Иван Благојевић Ушке. Једно време са њима је свирао саксофониста Душан Петровић који је затим прешао у састав Плејбој, а по Ушкетовом одласку прикључио им се трубач Бора Величковић. Група је победила на последњем Омладинском фестивалу у Суботици 1990.године, а њихова песма “Доживотно осуђен на љубав“ објављена је на плочи са фестивала.Током првих година рада представљали су један од најперспективнијих домаћих састава, али им је испрекидана дискографија кочила каријеру. Деби ЛП “Добар дан“ снимили су у  продукцији  Владе  Жежеља  почетком  1992.године, али им се плоча појавила тек годину дана касније. Под утицајем новијег америчког звука, обојеног доминантном дувачком секцијом, склопили су ефектне песме “Kредитна картица“ (део текста је на словеначком јер је Сиља пре рата живео у том удаљеном делу СФРЈ), “Зека“, “Љубомора“, “Мара“. На диску су објављене и бонус песме  “Ја сам човек твој“ и “Њена је, њена је“. Године 1993. група је представљала Југославију на роk фестивалу “Дани музике“ у француском гарду Страсбуру. И диск “Пролећни дан“ се појавиоса закашњењем. На њему су поред чланова групе свирали Пурони (удараљке) и Деже Молнар (саксофон). Продикцију су радили сами па су песме преоптеретили сувише густим звуком. Ипак, издвојили су се концертни фаворити “Kоњи ритма“, “Владе Дивац“ и “УбишеПабла“ на импровизованом шпанском језику. Дувачка   секција   групе   често   свира   и   наступа   са   саставом   Директори у ска орјентисаним   песмама.   Са   обрадом   песме  “Let There be Rock   групе   АЦ/ДЦ заступљени су на компилацијском  ЦД-у “Ово је земља за нас?!?“ (Боом 93 1997.) На диску “Нас слушају сви, ми не слушамо никога“ (Радио Индеx 1997.) увршћен је концертни снимак   песме   “Добар   дан“   са   њиховог   акустичарског   наступа   у   Дому   омладине, одржаног крајем 1996. године, а ту је и песма “Ви што маштате о срећи“ коју су снимили са Рамбо Амадеусом. На концертима повремено изводе обраду песме “Да ми је бити морски пас“ сплитске групе Метак, а снимили су је за потребе новогодишње емисије “Два сата   квалитетног  програма“  у  режији  Срђана  Драгојевића.  Музика  коју   су   урадили   за позоришну   преставу   “Вирус“   писца   и   редитеља   Душана   Kовачевића,   објављена   је   на истоименом   диску.   Уз   песме   “Љубав“   и   “Дезодоранс“,   остатак   материјала   чине инструментали и обрада класичне теме “Болеро“ Мориса  Равела. Глумац Иван Јевтовић,главни јунак представе, гостовао је као певач у теми “Љубав“. Деца  Лоших  Музичара су 1998. године  урадилa   музику   за   позоришну   представу   “Kраљевић   Марко“   Синише Kовачевића. У представи су наступали уживо и тумачили мање  улоге.  Уз бројне нове словеначке групе, Рамбо Амадеус и ДЛМ снимили су обраде словеначке пaнк групе Nietza Tribute “Држ’те јих! То нису Ниет!!!“ (Винилманија 1998.). ДЛМ су приложили реге верзију песме “Заставе“ коју је Сиља отпевао на течном словеначком језику.ДИСKОГРАФИЈА“Добар дан“ (Таке Ит Ор Леаве Ит 1993.)“Пролећни дан“ (ПГП РТС 1995.)“Вирус“ (Метрополис 1998.) “…где цвета самсунг жут“

(ПГП РТС 2005.)                                                                                                              Петар Јањатовић

“Судбина ДЛМ је судбина најбољих људи оног дела генерације који је остао у земљи и остао у животу. У последњих пет година, кад год име је то историја дозволила, искакали су из склоништа под солитером на далеком Видиковцу, да свирају рок за избезумљене и убијене генерације и брзо се враћали назад…“

Cool, јануар 1996.

И после шест година, од првих наступа у ДАДОВ-у и на Академији 1989. године, ДЛМ још увек јачају свој култни статус међу бендовима који су успели да “преживе године“ расплета у бившој Југославији. Окупљени у тренутку када нам је свима изгледало да нам фали самојош мали корак до “правог и нормалног“ живота, Деца Лоших Музичара фуриозно су збрисали,правим фудбалским хет-триком (награда публике, критике и новинара) оштру конкуренцију напоследњем фестивалу “Омладина“ 1990. године у Суботици. Након тога, следио је успешна, такође последњем, YURM  фестивалу у Загребу, и, уместо да, као што би се могло очекивати, настане јагма за њиховим потписом у, то време бројним, југословенским дискографским кућама, стигла је тишина. Две године смо чекали на деби  “Добар дан!“ ( 1992.). Непретенциозна и духовита, ова плоча нам је донела и незваничну рок анд рол химну Србије – “Добар дан!“.Верни посетиоци фуриозне концертне машине зване ДЛМ, сетиће се живе верзије ове песмекоја нам је на најједноставнији начин објашњавала где и у каквој земљи живимо. Ако стемакар једном били на њиховом концерту, јасно вам је о чему говоримо.Поред турнеја по Србији, гостовали су и у Македонији, Словенији и Француској, рушећи свуда стереотипну слику о томе како један р’н’р бенд под санкцијама треба да звучи. Услед већпознатих околности, и на други албум се чекало две године. Овај пут,  “Пролећни дан“(ПГПРТС,   1995.)   појавио   се   у   јесен,   без   много   помпе,   али   праћен   изванредним спотовима и непрепричљивим концертима.Озбиљнији,   али   и   даље   весео,   тежи   али   једнако   пријемчљив,   “Пролећни   дан“   је   можда изненадио   оне   који   су   површно   пратили   ДЛМ.   Изванредна   свирачка   зрелост,   смиренији аранжмани, дрско искрени текстови, можда неће привући хорде обожавалаца, али ће сигурно учврстити позиције код свих оних који их прате од те давне 1989. године.Немојте   покушавати   да   Децу   Лоших   Музичара   сместите   у   неку   категорију,   немојте покушавати   да   одгонетнете   магичну   неразумљивост   луцидних   текстова,   немојтеобјашњавати њихов стил… Слободно критикујте, замерајте, али најважније је да их слушате.Они су нам помогли да заборавимо шта нам се све дешавало у протеклих шест година.Надајмо се да ће нам помоћи да уживамо у наступајућим годинама.

БОРБА 8/12/1993

Вас, како кажу, човек не може сврстати ни у један талас, како је то овде модерно? ДЛМ: О томе ни не размишљамо. Драго нам је када људи добро свирају, а мање нам једраго када људи мање добро свирају. А најмање нам је драго када телевизију окупирају будалетине. Има места за све, има, има. Шалу на страну, чини нам се да, што је горе око нас, то се све боље свира. Ако санкције потрају десетак година, Београд ће бити р’н’рцентар планете. Мада, не знам да ли бих волео да Београд буде центар.

 

ТВ НОВОСТИ 12/1992

Насловна композиција “Добар дан!“ прави је пример анти-хита?ДЛМ: Нико не зна дефиницију хита. То је оно што уредници на радију пусте да се врти. Хит немора да буде песма од три минута са рефреном, мостом и солом… Kад направиш песму,пустиш је да живи. Сама се бори за себе, и ако преживи, онда је прави хит.

 

ВРЕМЕ 16/12/1993

ДЛМ: Ми радимо кад нам се ради, јер ово не сматрамо послом: Kао, ми треба да објавимо једну плочу за годину дана, па онда да идемо на концерте. Можда су људи управу када нам замерају да немамо неки континуитет у раду, али ми то, једноставно, тако осећамо. Све се базира на нашем животу у који се, силом, политика доста умешала.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Већ је уобичајено да када Владе Дивац са својим Лејкерсима истрчи на паркет са трибина одјекне: “Ох, Вла-де Ди-вац!“ на мелодију чувеног хита легендарних Битлса “Об-ла-ди…“Све популарнија и све присутнија домаћа рок група “Деца Лоших Музичара“ спевала је песму Дивцу на свој начин (“Тања је Владу ударала чврге, када је Владе био мали“). Наконцертима  ДЛМ то је један од највећих хитова и пева се у хору..

ТВ РЕВИЈА 12/1993

И прекасно од колега, сазнах сурову истину да творци тренутно највећих хитова на домаћојсцени   (Зека,   Љубомора…)   по   имену   ДЛМ   никада   у   животу   нису   дали   “нормалан интервју“

 

ВРЕМЕ 22/3/1993

Њихова  разиграна, енергична   поп музика,  комбинована  са  непредвидљиво  духовитим причицама улично освешћених момака из београдског предграђа, довољно је разумљива као прилог целовечерњој забави која не подилази човека, сваком ко има мало склоности ка нечему   храбријем   од   Викторије   у   поп   музици.   ДЛМ   добар   део   своје   нагло   стечене атрактивности дугују свом умешном коришћењу различитих делова рок музике: сходно својој филозофији да од свега тога не треба правити никакву мудрост, нити просипати животне поруке кроз песме, дали су себи за право да искомбинују врло жестоке састојке као што суприлично агресиван звук електричне гитаре или фанк баса, са моћном дувачком секцијом од четири члана, да усред концерта обрађују хард-роцк хероје  АЦ/ДЦ “Let There be Rock“,да допуштају “stage diving“ одушевљеним појединцима…

 

ПОП РОK 6/1990

Kо су људи на које ви рачунате? ДЛМ: Невероватно је ко све данас снима плоче! Ја бих као први орган у новооснованој држави основао музичку милицију. Прво, 16 милиона људи затварам због слушања лоше музике, затим оне који праве ту лошу музику, и на крају остаје крем. Тако је у срећни мземљама. (Микац)

 

БОРБА 3/1993

Иако им политичко-деструктивни ангажман, за разлику од њима братског бенда Директори,није карактеристично обележје, уочљиво је да у позадини свега, иза звучне обланде фуриозно фанкоидних ритмова и привидне безазлености вреба недвосмислена провокација. По свему судећи, у основи њиховог музичко-идејног концепта лежи позив за изазивање инцидената…

 

БРЗИ БЕНДОВИ СРБИЈЕ 11/1992 (СТУДЕНТ)

ДЛМ су одушевили већ помало инертну публику. Фанкоидни ритам потпомогнут дувачима и веома   духовити   текстови   карактеришу   њихове   песме.   Показали   су   да   осим   досадне постпанк  генерације   постоји  и  нешто  друго.  Завршили  су  наступ  потенцијални  навијачкимхитом “Владе Дивац“…Наступ, као и албум “Добар дан!“ показују да су ДЛМ зрео бенд пред којим је будућност.

 

ВРЕМЕ 10/10/1994

(Гостовање БГ уметника у Љубљани)Они који су сигурно виђени и слушани зову се Деца Лоших Музичара. На последњој вечери четвородневног догађања названог можда случајно по њиховој песми “Добар дан“,окупило се више људи него све три претходне вечери ђутуре… Ако почетак концерта није баш обећавао препуну салу, довољна је била прва нумера “Палидрвце“ и млађани Словенци вансале значајно подигоше обрве. “Мара“ и прве речи “Да ли је требало да причамо о љубави и мржњи…“ утерали су у салу и последње скептике..

 

YU ROCK MAGAZIN 4/1994

Размишљате ли о имиџу? ДЛМ: Kакав ми имиџ имамо? Kада је неко на концерту и кад слуша оно што свирамо, дали је тада уопште битан имиџ? По мени, “Бабе“ имају имиџ, и очигледно раде на томе. Ми не радимо на имиџу, ми радимо на музици. Kод нас нико нема дугу косу, Жика има најдужу.

 

РИТАМ 1992 ДЛМ

Пола Београда мисли да смо ми педери или деца политичара, зато што имамо најбољу опрему… Прича је проста и зове се посвећеност – ако волиш да свираш, и ако зарадиш неке паре, онда ћеш од њих купити опрему, а не кола… ДЛМ: Расли смо заједно, од основне школе, ми смо једина екипа која се није растурила. Од 15 дечака из одељења 12 су били музичари. Kонкуренција је била огромна и то те је нагонило да радиш боље. Нико није обраћао пажњу на оно што се збивало у граду, а да не спомињемо МТВ, коме се сада придаје толико пажње. Зато смо ми тако својствени,настали смо кроз такмичање и пријатељство са ортацима из разреда, који су покушавали истошто и ми – да мало свирају своју музику.Ми смо сви из предграђа. То ти је прича потпуно одвојена од градске. Нема концерата,мало  се доноси плоча из иностранства, нико не  чита  страну музичку штампу. Овде се прилично сачуваш и од погрешних утицаја. И ако ти се погоди да не почнеш да свираш хевиметал, а Раковица је дала чудо  хевиматал бендова, ти мораш да дрмаш, да штемујеш на неки други начин, пошто си из предграђа, а тамо су фабрички димњаци и сумпорна киселина ти мало нагриза мозак.

Детаљи

Почетак:
30. августа @ 23:00
Крај:
31. августа @ 01:00
Цена:
Бесплатан
Догађај Category:

Организатор

Дом омладине
Telefon:
+38113311315
Web sajt
www.domomladinepancevo.rs

Место

Дом омладине Панчево
Светог Саве 10
Панчево, Srbija
+ Google Map