Вуле Журић – биографија

Вуле Журић рођен је у Сарајеву 1969. године.

Романи: „Благи дани затим прођу“ (Самиздат Б92, Београд, 2001), „Ринфуз“ (Самиздат Б92, Београд, 2003), „Тигреро“ (Фабрика књига, Београд, 2005), „Црне ћурке и друга књига црних ћурки“ (Фабрика књига, Београд, 2006), „Мртве браве“ (Агора, Зрењанин, 2008), „Народњакова смрт“ (Лагуна, Београд, 2009), „Недеља пацова“ (Лагуна, Београд, 2010), „Српска трилогија“, (Културни центар Новог Сада, Хови Сад 2012) и „Република Ћопић“ (Службени гласник, београд, 2015. и 2016. друго издање).

Збирке прича: „Умри мушки“ (Књижевна омладине Србије, 1991, Београд), „Двије године хладноће“ (Време књиге, Београд, 1995), „У кревету са Мадоном“ (Стубови културе, Београд, 1998), „Валцери и сношаји“ (Самиздат Б92, Београд, 2001), „Мулијин руж“ (Часопис Реч, Београд, 2002), „Катеначо“ (Културни центар Новог Сада, Нови Сад 2011) и „Тајна црвеног замка“ (Лагуна, Београд, 2015).

У коауторству са Божом Копривицом објавио је књигу о вечитом дербију „Дерби, мој дерби – Много смо јачи“, (Службени гласник, Београд, 2014).

Приредио је зборнике кратких прича: „Спортска прича“ (Александрија, Београд, 2001), „Гаврилов принцип“ (Лагуна, Београд, 2014) и „Орлови поново лете“ (Лагуна, Београд, 2016).

Аутор је сценарија за играни филм „Слепи путник на броду лудака“ о Петру Кочићу, у режији Горана Марковића, који је крајем 2016. приказан на РТС-у у два дела, а биоскопску премијеру доживеће на овогодишњем Фесту. По Журићевом тексту, у народном позоришту Републике Српске у Бања Луци изведена је и позоришна представа „Посљедњи мејдан Петра Кочића“, у режији Небојше Брадића. Аутор је сценарија и за дипломски филм Панчевца Милоша Ајдиновића „Мртав човек не штуца“.

Аутор је седам радио-драма, посвећеним животима српских књижевника (Бори Станковићу, Милану Ракићу, Милутину Ускоковићу, Емануилу Јанковићу, Брани Цветковићу. Светозару Ћоровићу и Бранку Ћопићу). Све драме су реализоване и емитоване у продукцији Драмског програма Радио Београда. Аутор је и радијске адаптације романа Милоша Црњанског „Сеобе“ и „Друга књига сеоба“, које су реализоване и емитоване у продукцији Драмског програма Радио Београда поводом стотину и двадесет година од пишчевог рођења.

Са енглеског је превео историју савремене уметности „Шта гледаш“ Вила Гомперца, коју је објавила београдска Дерета 2015. године.

Журићеве приче превођене су на енглески, немачки, француски, италијански, португалски, шпански, грчки, мађарски, пољски и словеначки, а у Италији му је 2003. објављена збирка кратких прича.

Журић је стални колумниста дневног листа „Политика“.

Као гост Међународног парламента писаца, провео је годину дана у Италији 1999 – 2000, а био је и стипендиста аустријског Култур контакта, провевши месец дана у Бечу 2011. године.

Добитник је следећих књижевних награда:

„Српско перо“ за најбољу кратку причу 1991;

Прва награда панчевачког часописа „Свеске“ на конкурсу за кратку причу 1995;

Награда „Борислав Пекић“ за дело у настанку, 1999. године;

Награда Библиотеке града Панчева за најбољу књигу панчевачких аутора за роман „Тигреро“ 2006. године;

Награда Стеван Сремац, за роман „Недеља пацова“, 2011. године;

Награда Данко Поповић, за роман „Република Ћопић“, 2016. године;

Награда Кочићево перо за роман „Република Ћопић“ 2016. године:

Награда Иво Андрић, за збирку прича „Тајна црвеног замка“ , 2016. године и Новембарска награда Града Панчева за целокупно стваралаштво 2016.

Роман „Република Ћопић“ био је у најужем избору за Нинову, Виталову и награду Меша Селимовић.

Журић је у два мандата успешно обављао функцију председника Управног одбора Српског књижевног друштва.

Живи у Панчеву