Тамара Ереш рођена је 1993. године у Панчеву, у којем је похађала основну школу и гимназију. Италијански језик, књижевност и културу дипломирала на Филолошком факултету у Београду, где је завршила и мастер студије из исте области.
Септембра 2014. године објавила је кратку причу Слобода у оквиру конкурса Приче са нета, који је организовао ЦЕКОМС Београд. 2016. године учествовала на глобалном пројекту Бефоре И дие у организацији удружења Балкан Wритерс Пројецт, у оквиру којег је објавила кратак текст.
Песме су јој објављене на порталима астронаут.ба, стране.ба, Хипербореја, Блудни стих и човјек-часопис, као и у зборницима Сунчана страна улице (ППМ Енклава), Рукописи 46 и 47 и часопису за књижевност, уметност и културу Максим. Похађала је радионице креативног писања Звонка Карановића и Јасмине Топић. Једна је од уредника зборника поезије Сигнали у ноћи (ППМ Енклава, 2024) и Пакет аранжман (ППМ Енклава, 2025).
Чланица је песничке групе Бунцање са којом на месечном нивоу организује и одржава вечери поезије.

Срђан Гагић (Босански Нови/Нови Град, 1988) дипломирао је и мастерирао на Филолошком факултету у Београду, где је уписао и докторске студије. Ау¬тор је књига поезије: Деца у излогу (Бранкова награда; Награда Ристо Ратковић за младе пјеснике), Прелазно доба (Награда Међународног београдског фестивала поезије и књиге) и Варљива историја дома. Аутор је песничке антологије Меко ткиво: избор из нове поезије региона (2015) и коаутор антологије ратне прозе Била једном једна земља (2018) са Динком Крехом и Борисом Постниковим. Заступљен је у више антологија српске и босанскохерцеговачке поезије. Поезија му је превођена на енглески, француски, грчки, мађарски, ру¬мунски и руски језик. Поред поезије објављује књижевну критику, научне радове и кратке приче. Био је вишегодишњи уредник у издавачкој кући Трећи Трг и сарадник издавачке куће и часописа ППМ Енклава. Оснивач и главни уред¬ник у Раштан издаваштву и један од уредника реги¬оналног књижевног зборника Рукописи. Члан је Српског књижевног друштва. Живи у Земуну, где ради као професор књижевности у Електротехничкој школи ,,Земунˮ.
Срђан Гагић (Босански Нови/Нови Град, 1988) дипломирао је и мастерирао на Филолошком факултету у Београду, где је уписао и докторске студије. Ау¬тор је књига поезије: Деца у излогу (Бранкова награда), Прелазно доба и Варљива историја дома. Заступљен је у више антологија српске и босанскохерцеговачке поезије. Оснивач и главни уред¬ник у Раштан издаваштву и један од уредника реги¬оналног књижевног зборника Рукописи. Члан је Српског књижевног друштва. Живи у Земуну, где ради као професор књижевности у Електротехничкој школи ,,Земунˮ.

Марија Драгнић рођена је у Никшићу 1990. године. Објавила је књиге поезије Конфабулације (Бијело Поље: Ратковићеве вечери поезије, 2019; Београд: ППМ Енклава, 2019.), Ми, марије (Подгорица: Фокализатор, 2020; Београд: ППМ Енклава, 2020.) и Трећа неуништива ствар (Београд: Енклава, 2022.). Пјесме су јој објављиване у релевантној књижевној периодици у региону и иностранству. Добитница је друге награде на регионалном књижевном конкурсу Улазница 2016, прве награде на регионалном конкурсу Ратковићевих вечери поезије за 2018, прве награде на конкурсу ПАФ – ПОЕЗИЈА за најбоље необјављиване стихове у Црној Гори у 2019. години и друге награде на регионалном конкурсу за награду Мило Бошковић 2021. Била је уредница издавачким кућама ППМ Енклава и Раштан издаваштво. Организује тематске књижевно-музичке вечери под називом Сви ми, Истина и/ли поезија, Ако ове ноћи падне киша, ПреферанСтихови. Конципирала, режирала и реализовала индивидуалне поетске перформансе: Твоје срце у мом уму, МАТЕРијал и групни СВИ МИ: Поезија зна!… Основала поетско друштво СВИ МИ које се бави поезијом у свим облицима: писаном, поетским перформансима, поетским филмом, илустрацијом итд. Пјесме су јој превођене на македонски, албански, словеначки, енглески, украјински, француски језик…

ЖУРКА У ПРЕДГРАЂУ КОЈА СЕ НЕ ПРОПУШТА

Модератор: Стефан Станојевић

Промоција збирки поезије „Све кућне журке са којих је требало раније да одем“ (Првенац, СКЦ Крагујевац, 2024) Анђеле Пиљагић и „До пупка у предграђу“ (ППМ Енклава, 2024) Мирка Кекића.
Анђела и Мирко, обоје некадашњи аутори „Рукописа“, објавили су прве књиге у едицији Првенац, Студентског културног центра Крагујевац и спадају у најквалитетније песнике млађе генерације. Јединственог гласа, осећаја за актуелности и околину, оригиналног и снажног младалачког израза.

О ауторима:

Анђела Пиљагић рођена је 1999. године у Бања Луци. Дипломирала је на катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Тренутно похађа мастер програм Комуникологије на Факултету политичких наука. Од 2019. године учествује на вечерима читања поезије и повремено објављује поезију на интернет порталима. Уврштена је у регионални зборник „Рукописи“ из Панчева 2023. године. Своју прву збирку поезије „Све кућне журке са којих је требало раније да одем“ објављује 2024. године у оквиру едиције „Првенац“ (СКЦ Крагујевац), као једна од награђених победница конкурса. Део је уметничког колектива СВИ МИ, са којим је учествовала у извођењу поетског перформанса „Сви ми: Поезија зна“ у више градова у Србији (Шабац, Крагујевац, Чачак, Пожаревац, Београд, Лазаревац). Учествовала је на овогодишњем регионалном књижевном фестивалу „Императив“ у Бања Луци.

Мирко Кекић рођен је 1996. године у Пожаревцу. Објавио је књигу поезије Буги-вуги предграђа у едицији Првенац (2020, СКЦ Крагујевац), као један од победника конкурса. Поезија му је објављивана на блоговима и порталима (Човјек-часопис и астронаут.ба), у књижевној периодици Агон, (Енклава (часопис)), Данас (у књижевном додатку дневног листа), Браничево, Весна, Суштина поетике и Књижевни елементи (преведена на македонски језик), и у оквиру зборника Зборник књижевног клуба Мала птица (2015, Књижевни клуб Мала птица) и Сунчана страна улице (2022, ППМ Енклава)
Са Машом Томановић водио јутјуб подкаст Аутопут и ноћ.
Године 2024. одбранио је мастер рад на тему Сликарство Милене Павловић Барилли у периоду од 1931. до 1939. године, поводом чега је курирао изложбу Сусретање у Галерији М. П. Барилли у Пожаревцу.
Живи и ради у родном граду, као кустос Галерије Милене Павловић Барилли.

КОНЦЕРТ: NATALEÉ

Nataleé је еклектични бенд који спаја традиционалне инструменате и модерни бит, предвођен вокалом и лириком своје лидерке Наталије Рајковић Nataleé.
Наталија Рајковић је кантауторка, гитаристкиња и бендлидерка, као и визуелна уметница из Сврљига, тренутно усидрена у Београду, где живи, ради и ствара од средњошколских дана.
Од 2017. српској музичкој јавности познатија је као Nataleé, аутентична предводница правца који описује као српски соул, модерни севдах, глас јужњачке туге, о којој пева са осмехом и неисцрпном дечијом искром. За GLITCH records потписује 2020. за које издаје и данас.
Први албум Освести се (2021) приказао је раскош њеног стваралаштва и тема које је инспиришу – од друштвено ангажованих порука до вечне теме љубави. Након тога, 2024. године објавила је ЕП Бездан, праћен са четири видео спота, који отвара нову фазу у њеном музичком изразу. До краја 2025. године очекује се излазак ЕП-а Зрак, који ће заједно са Безданом чинити заокружену целину и представљати другу уметничку етапу у њеном стваралаштву.
Звук Nataleé бенда измиче јасним жанровским оквирима. То је снажан спој различитих музичких светова прожет препознатљивим гласом и аутентичним текстовима Nataleé

КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА ЗА АУТОРЕ И ПОСЕТИОЦЕ ФЕСТИВАЛА

Модерира: Горица Радмиловић

Књижевна радионица у оквиру фестивала Рукописи је најдрагоценије време проведено са младим ауторима. То је прилика за међусобно упознавање и размену искустава, као и информација у вези са објављивањем радова, или начином функционисања књижевних сцена у региону. Књижевна радионица је место сусрета и разговора о књижевности, и припрема је за главни програм – читање радова.

ПРОМОЦИЈА РУКОПИСА 48 – ГЛАВНИ ПРОГРАМ

Модератори: Јасмина Топић, Стефан Станојевић

За нас је радост и прави празник прилика да се сваке године, на главном програму фестивала, представе аутори уврштени у актуелне Рукописе. Слушамо поезију и кратку прозу из Србије, али и наших гостију из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Хрватске и Македоније. У мноштву и мелодичности језика, уживамо у креативним остварењима одштампаним међу корице Рукописа 48, а потом настављамо дружење уз послужење и добру музику.