Colorobus nostri је својеврсни позоришно-ритуални и плесни експеримент и један је од начина да пронађемо одговоре на питања као што су -Како можемо поново да мислимо и осећамо? Да ли у себи потискујемо/кријемо одређене симболе који нам могу послужити за креирање покрета? Да ли наше скривене мисли, жеље, муке и надања могу некако да се изразе? Током процеса који је трајао више од годину дана, развијен је специфичан пројекат који непрестано мења своју форму, те се тако приликом сваког извођења трансформише у ново искуство и за гледаоце и за извођаче. Креирана да функционише као организам ова представа при сваком извођењу мења свој ритам, динамику и начин на који се изводи, а пре свега јер је условљена импровизацијама извођача. Покретачи приче су теорија о бојама, аутомазовани цртежи затворених очију и записи из дневника самих извођача који су касније преточени у покрет.