Када је Алберт Ајнштајн имао око 5 година, отац му је показао компас. Ајнштајн се, у једном есеју, присећа свог чуђења што игла компаса увек показује север, иако је наизглед ништа не вуче у том правцу. Тада је донео неке закључке о структури физичког света и записао: ,,Иза појавности ствари постоји нешто дубоко скривено”.

Шта су француски симболисти заговарали, ако не, управо идеју о томе да се човек креће светом као кроз шуму симбола (очи виде ствари, али оне имају скривено, дубље значење)? Шта је друго симбол? Шта је метафора у књижевности него управо овај Ајнштајнов закључак? У контексту Ајнштајновог закључка, док пишемо књижевна дела, користимо речи – које су иглице компаса које нас усмеравају да трагамо за дубљим значењем од онога што појавни свет нуди.
Компаративне студије књижевности раније су подразумевале упоредно проучавање више националних књижевности. Међутим, поље проучавања се проширило и укрстило са другим гранама уметности и научним дисциплинама. Оно што је актуелно у постмодернизму и што се дешава у науци о књижевности на светским и нашим универзитетима, јесу интердисциплинарна истраживања. Дакле, књижевност се проучава упоредо са другим уметностима и научним дисциплинама: правима, филозофијом, музиком, математиком, астрономијом, медицином, биологијом и другима. Отуда се појављују радови у којима се проучава, на пример, право у делима Ф. Кафке, астрономска тела у делима симболиста и многе друге.
Интердисциплинарна проучавања могу се применити и у настави у средњим и основним школама.О положају књижевности и примерима где се она укршта са науком и уметности, говориће мср Вања Јекић, професорка књижевности и српског језика, докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду, предавачица и менторка у РЦТ ,,Михајло Пупин“.