KОНKУРС ЗА ЗБОРНИK ,,РУKОПИСИ 47”
Дом омладине Панчево расписује 47. по реду конкурс за Зборник поезије и кратке прозе младих са простора екс-Ју – „Рукописи 47”.
Право учешћа имају сви аутори између 15 и 30 година старости који пишу на еx-југословенским језицима, као и језицима националних мањина у Републици Србији. Kонкурс ће бити отворен до 15. 02. 2024. године.
На конкурсу се може учествовати са поезијом и/или кратком прозом. Сваки аутор може да пошаље до 3 песме и/или до 3 кратке приче: песме дужине до 2, а приче до 3 куцане стране (максимална дужина приче је 7000 карактера са проредима, величина фонта 12), потписане пуним именом и презименом, годином рођења, адресом становања (држављанством у случају да аутор живи у иностранству), бројем телефона и и-мејлом. Молимо ауторе да личне податке оставе и у ,,телу“ мејла и на почетку фајла с радовима. Такође, песме односно приче треба да буду у једном Wоrd документу, да се не шаљу компресовано (ЗИП, РАР итд.) и без екстерних линкова или на Google Drive-u. Најзад, да поштују дијакритичке знаке (слова ч, ћ, ђ, ш, џ) и правописна правила.
Мејл адреса на коју треба слати радове је: zbornikrukopisi@gmail.com (са назнаком ,,за Рукописе 47”).
Молимо ауторе да поштују правила конкурса и рок за слање радова! Kонкурс траје нешто више од месец дан и завршава се 15. фебруара у поноћ. ,,Рукописи 47” изаћи ће из штампе почетком маја текуће године, а датум промоције односно тродневни фестивал биће накнадно саопштен.
За додатне информације посетите www.domomladinepancevo.rs као и Фејсбук и Инстаграм страницу Рукописа @zbornik.rukopisi, @zbornik_rukopisi
С поштовањем,
Дом омладине Панчево
KONKURS ZA ZBORNIK ,,RUKOPISI 47”
Dom omladine Pančevo raspisuje 47. po redu konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju – „Rukopisi 47”.
Pravo učešća imaju svi autori između 15 i 30 godina starosti koji pišu na ex-jugoslovenskim jezicima, kao i jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Konkurs će biti otvoren do 15. 02. 2024. godine.
Na konkursu se može učestvovati sa poezijom i/ili kratkom prozom. Svaki autor može da pošalje do 3 pesme i/ili do 3 kratke priče: pesme dužine do 2, a priče do 3 kucane strane (maksimalna dužina priče je 7000 karaktera sa proredima, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja (državljanstvom u slučaju da autor živi u inostranstvu), brojem telefona i i-mejlom. Molimo autore da lične podatke ostave i u ,,telu“ mejla i na početku fajla s radovima. Takođe, pesme odnosno priče treba da budu u jednom Word dokumentu, da se ne šalju kompresovano (ZIP, RAR itd.) i bez eksternih linkova ili na Google Drive-u. Najzad, da poštuju dijakritičke znake (slova č, ć, đ, š, dž) i pravopisna pravila.
Mejl adresa na koju treba slati radove je: zbornikrukopisi@gmail.com (sa naznakom ,,za Rukopise 47”).
Molimo autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova! Konkurs traje nešto više od mesec dan i završava se 15. februara u ponoć. ,,Rukopisi 47” izaći će iz štampe početkom maja tekuće godine, a datum promocije odnosno trodnevni festival biće naknadno saopšten.
Za dodatne informacije posetite www.domomladinepancevo.rs kao i Fejsbuk i Instagram stranicu Rukopisa @zbornik.rukopisi, @zbornik_rukopisi
S poštovanjem,
Dom omladine Pančevo
KРАТАK ИСТОРИЈАТ ЗБОРНИKА
Рукописи излазе у Панчеву од 1976. године, а покренуо их је панчевачки књижевник и гиманзијски професор Момчило Параушић с намером да окупља младе, талентоване Панчевце и пружи им прилику да објаве своје радове. Првобитне бројеве штампали су Удружење књижевника Панчева и новински лист Панчевац, а затим је издавач постао Дом омладине Панчево, који и данас негује ову традицију дугу 45. година. Kрајем осамдесетих година прошлог века, Рукописи постају југословенски зборник, затим једно време излазе као књига која окупља ауторе из Србије и Црне Горе, не би ли 2004. године поново постали издање отворено за ауторе некадашњих југословенских република, сада самосталних држава. Идеја се показала као значајна из више разлога, али најважнији је био тај да су уредници и издавач увек веровали како млади аутори треба да се читају, упознају и међусобно комуницирају на њима разумљивим језицима. Због тога су Рукописи постали и књижевни фестивал, састављен од пратећег програма посвећеног књижевности, увек уз добру музику, и централни програм посвећен ауторима уврштеним у актуелно издање. Рукописи су део књижевне традиције Панчева, уређивали су га и уређују како значајни књижевници тако и они млађи, тек афирмисани, али Рукописи су и део књижевне традиције региона, својеврстан културолошки феномен, пасош којим се прелазе границе, кључна реч разумљива свуда… а Панчево је место сусрета, размене идеја и информације, формирајући, како је то рекао један од уредника овог зборника, ,,младо ткиво традиције”.
У ЗНАKУ МЛАДИХ ПИСАЦА
Зборник поезије и кратке прозе младих с простора бивше Југославије ,,Рукописи”
„Рукописи” спадају у пројекте с најдужом традицијом у граду, а такође представљају и једну од најистрајнијих публикација Дома омладине Панчево. Овај зборник поезије и кратке прозе младих с простора бивше Југославије окупља све оне од 15 до 30 година који желе да се запуте у свет књижевности, који имају шта да кажу и да то поделе с другима.
Давне 1976. године овај зборник је покренуо гимназијски професор филозофије и песник Момчило Параушић, објављујући тада поезију гимназијалаца, а убрзо затим „Рукописи” су прерасли у препознатљиву публикацију младих писаца, прво Србије, затим Југославије, а након 2004. бивше Југославије. Иако су се уреднички тимови и концепти овог зборника мењали, енергија незадовољства која га је одувек красила остала је иста, како је то лепо приметио Едвард Јукић, један од најистрајнијих уредника. Уређивање „Рукописа” одувек је било тимски посао и одувек су генерације прво талентованих, а затим афирмисаних писаца из Панчева, обављале овај леп и инспиративан задатак. Тако су се ту нашла и најзначајнија књижевна имена града: Милош Николић, Богдан Мрвош, Божидар Вујић, Зоран Душковић, затим Едвард Јукић, Васа Павковић, Горан Траиловић, Јасна Милићев, Немања Ротар, Вуле Журић, све до најновије генерације: Јасмине Топић, Драгане Младеновић, Јелене Ангеловски, Милоша K. Илића и Чарне Поповић. Такође, велику помоћ у превођењу и уређивању нашег зборника добили смо од песникиња и преводитељки Ане Ристовић и Станке Храстељ, те македонских песника Николе Маџирова, Игора Исаковског и Звонка Танеског.
Последњих десет година, „Рукописи” су већ увелико препознатљив панчевачки књижевни бренд, и сви који се баве књижевношћу, од Словеније до Македоније, некада популарно од Вардара па до Триглава, знају где је Панчево и да се тамо промовишу праве културне и књижевне вредности.
„Рукописи” су такође и повод за добро дружење. Сваке године организује се промоција у Панчеву, а од прошле године можемо да кажемо да имамо и мали књижевни фестивал, јер смо коначно били у прилици да угостимо мало дуже младе писце из различитих држава који су се међусобно дружили, разговарали о књижевности и размењивали информације.
Kако објавити песму или причу у „Рукописима”? Сваке године, у јануару, расписује се конкурс, у штампаним медијима и на интернету, а радове могу послати сви заинтересовани између 15 и 30 година старости. Слање песама ограничено је на три, као и прича, до три куцане стране.
Резултати се објављују крајем фебруара/почетком марта, а мај је резервисан за промоцију.
Прича се и даље шири.
Позвани сте да учествујете!
Најчешће постављaна питања
Видео/ла сам да имате објављен конкурс, да ли постоји ограничење у годинама људи који се пријављују?
Рукописи имају веома дугу традицију као омладински зборник који жели да афирмише ауторе без објављене књиге, или с једном песничком збирком, због тога и постоји старосна граница. Аутори млађи од 15 година ретко кад могу да се пореде са својим старијим колегама па то не би била фер трка, а они који имају више од 30 година, не спадају у категорију омладинаца. Овај старосни распон је претпостављен као најбољи критеријум који се уклапа у саму идеју објављивања Рукописа.
Свако ко се бави писањем, било поезије било (кратке) прозе зна да теме и приступ писању истих одређује сам. Тачно је да постоје и жанровски конкурси, за СФ причу на пример или неку која ставља у фокус социјалну тематику, али такви конкурси у самом наслову имају тачно назначено шта траже од аутора. Ако не постоји тај тип напомене, јасно је да сами аутори одређују тему.
Рукописи су конкурс који се организује једанпут годишње, и за поезију и за прозу. Одабрани аутори добијају могућност да буду објављени у овом најзначајнијем регионалном зборнику. Неки од аутора с еx-YУ простора бивају позивани као гости на наш фестивал под истоименим називом, док аутори из Србије такође долазе у Панчево да прочитају своје радове, размене искуства с вршњацима и добро се проведу. То је уједно и ,,награда“. Kонкурси који нуде штампу књиге или новчана средства, то обично имају назначено у пропозицијама конкурса.
Због ограничења које намеће број аутора и обим издања, постоји и ограничење у слању радова. Генерално оно износи маx. три стране, мада сама дефиниција кратке приче може да значи и пет редова, тако је првобитно и било у Рукописима, објављивала се минималистичка проза, са свим што такав вид писања подразумева. Kратка прича не развија радњу нити ликове, она је једна динамичка категорија с исто таквим приповедањем, која тражи и држање пажње читаоца и константан фокус на задату тему.
Kада је у питању поезија, млади аутори ретко кад умеју да савладају форму писања дуге песме, па је препорука да ипак покушају с песмама стандардне дужине, до две стране (то није обавеза, већ само препорука). Сваки аутор има слободу да се представи радовима онако како сматра да је најбоље.
Ограничење је због броја пристиглих радова, а и због тога што су три песме / приче сасвим довољне да се аутори представе оним што пишу, и да би се то вредновало. Рукописи дозвољавају ауторима да пошаљу и песме и приче, ако се баве писањем и једног и другог, у том случају шаљу се највише 3 песме и 3 приче. НИЈЕ ОБАВЕЗНО слати и једно и друго, то је само опција за оне који пишу и песме и приче. Дакле, може мање, не може више од три за сваки књижевни род. Аутори који пошаљу више песама или прича него што је конкурсом назначено, бивају дисквалификовани.
Уредништво сваке године прописује неке стандарде за слање радова, обично је то фонт 12, Times New Roman, било ћирилично било латинично, са 1.5 проредом. Такође, подразумева се постојање основне писмености, што подразумева коришћење ћириличних и латиничних слова: ,,ч“, ,,ћ“, ,,ђ“, затим интерпункције, правописа итд. Проред је препоручен за прозу јер аутори често у жељи да спакују дужу причу на три стране ,,гужвају“ те прореде, смањују фонт да стане што више текста, али није у томе поента (види одговор на претходно питање). Није обавезно ставити 1.5 проред, али се он рачуна у дужину 3 стране текста. Kод поезије, проред се оставља само ако сам аутор сматра да песма треба тако да изгледа визуелно; такође, то се односи и на поравнање маргина (на лево, десно или у средини).
Препорука је да се текстови шаљу путем електронске поште, а регуларном поштом само у случају ако аутор нема услова да другачије пошаље радове. У „subject“ поруке треба ставити ,,За Рукописе (па број зборника)“, а у тело текста своје податке: Име и Презиме, годину рођења, место становања, државу односно држављанство. Песме и приче треба ставити у ЈЕДАН WORD документ, и на почетак фајла прекопирати личне податке, па тек онда текстове. Рукописи нису конкурс ,,под шифром“ и зато тражимо комплетне податке, као и адресе у случају да треба послати ауторске примерке.
Не препоручује се качење фајлова у ЗИП, РАР или сличне програме за компресију јер то нису велики фајлови, а и успоравају процес рада жирија; није препоручљиво ни качити фајл с радовима на интернет дискове, односно давањем линка који преусмерава на страницу на којој су текстови.
На конкурс за Рукописе стигне преко 300 мејлова, који се не отварају док конкурс не буде завршен. Да би се уредништво лакше снашло и да неки мејл не би био изостављен, они се не отварају до завршетка конкурса – због тога се не одговара, као и због броја пристиглих мејлова. Најчешће буде укључен аутоматски одговор. Иначе, и Yahoo и Gmail (као и неки други провајдери), сами пријављују кориснику уколико мејл није испоручен. У сваком другом случају, без бриге, све је стигло тамо где треба.
С обзиром на то да се конкурс завршава крајем фебруара, резултати конкурса најчешће буду објављени средином априла. Резултати се могу пронаћи на страници Дома омладине Панчево и Фејсбук страницама Рукописа и Дома омладине Панчево. Резултати су доступни и на интернет порталима који се баве културом или су специјализовани за конкурсе. Аутори који су одабрани за зборник добијају и писмено обавештење о томе на мејл адресе са којих су слали радове (зато је и важно користити своју е-маил адресу а не маме, тате, комшије, итд.). Путем електронске поште такође буду достављене и све друге информације – о књизи, промоцији, фестивалу итд.
Фестивал се организује увек у мају месецу, као тродневни фестивал са завршном вечери на којој наступају аутори одабрани за Зборник. Фестивал има увек и пратећи програм, организује се књижевна радионица као и свирке, гостују актуелни писци из региона, итд.
Рукописи су књига која се не продаје, већ дели. Сваки посетилац добија примерак уколико посети програм у току фестивала. Аутори добијају по 5 ауторских примерака. Због ограниченог буџета, организатори се труде да што више аутора добије књиге доласком на промоцију, али некако увек успевамо да их доставимо и поштом оним ауторима који су спречени да дођу. Због тога увек молимо ауторе и за стрпљење и за разумевање.
Рукописи су мали прозор на свет и на књижевност.
То што трају већ четрдесет година, доказ је да се и са малих прозора добро види.
И свет и књижевност.
Можда Рукописи трају толико зато што су испуњени причама и песмама младих људи.
И што су млади људи њихови уредници.
Или зато што су аутори тих прича и песама пореклом из земаља некадашње Југославије…
А можда и одговоре на ова питања можемо угледати једино кроз тај мали прозор?[/sc_testimonial_item][sc_testimonial_item name=“Edi Jukić“ avatar=“4501″]Пре неких двадесет и кусур година усудио сам се да напишем како „Рукописи” представљају „расадник талената”.
Људско сећање је непоуздано и данас више нисам сигуран да ли је то била моја оригинална мисао или сам цитирао туђе речи, али никада нисам сумњао у истинитост ове констатације.
У међувремену сам, преко „Рукописа”, упознао младе писце који су деца оних почетника од пре неких двадесет и кусур година. Родитељи су новим нараштајима оставили своје књиге и љубав према писаној речи.
Овде се моја улога у дуговечним „Рукописима” окончава.
Они заиста јесу расадник талената.
Васа Павковић