Позоришни критичар Младен Бичанић о представи је, након изведбе на фестивалу Кестенбург у Бања Луци записао: “Сам на позорници, Сеад Ђулић прекапа по свом живот скупљеном у 50 кутија од ципела – све су то фрагменти његовог постојања, сегменти његовог рада, његове чежње, љубави и боли у тих су 50 кутија које, по жељама из публике, вади, отвара, и расплиће свој живот. И весела и тужна, и тиха и мрачна, огрезла у смијех и сузе, представа је то што нас пита и о свом властитом животу, јесмо ли, када је требало учинити нешто, то и урадили или смо се предали и погнули главе, правећи се да не примјећујемо што се око нас збива. Сеад Ђулић, сам на позорници са својих 50 кутија од ципела, уредно послаганих и означених бројевима, говори публици управо то – немојте се никада предати, престати говорити, немојте се покорити – и у томе је њена непорецива снага и моћ”.